Jedan od neostvarenih snova u nasim zivotima je bila je i DUNJA. Godinama planirana, prepricavana, opevana, konacno NASA !
Sve je pocelo pre mnogo godina kada smo prvi put probali DUNJU ( da ne bude zabune radi se o rakiji ). Jos tako neiskusni zakljucili smo da je to najbolja rakija na svetu i da ce verovatno postati sastavni deo nasih zivota, pogotovo kampovanja, druzenja i raznoraznih proslava.U svemu tome kljucnu ulogu je imala DUNJA Bacic Dragana koji je na jedno kampovanje pre desetak godina poneo gajbu svoje DUNJE i to kampovanje je i po tome ostalo svima u pamcenju, naravno onome ko nije preterivao.
Opet smo odlucili onako spontano, ocemo praviti i ove godine ko i svake ili cemo je stvarno konacno napraviti. Opet smo se u glas slozili da ocemo ali niko nije verovao da ce to biti stvarno. Bojan je onako usput pomenuo da ima neku semu ali kao jos je neizvesno. Kad jedan dan zove on i kaze da je porucio 2 tone. I tu se na brzinu dogovorimo kako, sta, gde, koliko, bio je to iznenadni udarac… U celu avanturu smo se upustili nas cetvoro. Bojan, Mica, Toza i ja. Posto je Bojan imao kazan od 200 litara i neko iskustvo u pecenju rakije sve je bilo jasno!
| Iznenada, dan ranije, dobili smo obavestenje da tovar stize ujutru 25.10-tog oko 5! Neka muvacina sa prevozom… I mi sta ces poranili u 4 i vec se na Belom Viru nasli oko 5 i cekaj. Kako se dan priblizavao tako smo dobijali informacije o kasnjenju, posto je roba stizala iz Kraljeva! I tako smo cekali i cekali… Oko 8 nam je stiglo i pojacanje za istovar ali Dunje jos nigde! |  |
 |
 |
 |
I eto, negde pre 9 stize kamion i rekose, treba brzo da se istovari. Bili smo vec odavno spremni tako da je akcija istovara protekla relativno brzo. Vec za pola sata bilo je istovareno dve tone Dunje! Gledali smo i cudili se koja je to kolicina, u Zivotu nisam video toliku kolicinu voca na jednom mestu i pomalo se uplasio kako ce teci stvari. Seli smo, popili koju i napravili strategiju za dalje. |
| Nakon tri dana Bojan je doneo masinu za mlevenje od buduceg tasta i ponovo smo se okupili da bi samleli svu kolicinu. Teklo je sve po planu i za par sati sve smo samleli. Uvideli smo da cemo imati problem sa posudama za kominu pa smo se dali u nabavku istih. Nismo ni slutili koja je to kolicina u pitanju. |  |
 |
 |
 |
I onda je usledilo svakodnevno mesanje komine, dodavanje vode i buradi, svakodnevno je rasla zapremina a mesta ponestajalo. Od silnih buradi jedva smo prolazili, posle neprestanog dodavanja vode, secera i ostalog dobili smo 4500 litara komine! Stavili smo 6% secera. Bilo je predloga i za vise i za manje ali je tako ispalo. Vremenom smo skupljali informacije o svemu i tako se prilagodjavali cilju, da sve uspe! |
| Posle odprilike tri nedelje mesanja i prevrtanja komine, pocele su pripreme za pecenje, kupili smo meter bukve, isekli, iscepali a u pauzama se druzili, jeli, pili… Radili smo kad je ko mogao, zbog poslova ali uvek smo imali gostiju koji su nam pomagali na sve nacine. |  |
 |
 |
 |
Cilj jeste bio da ispecemo rakiju ali je na kraju ispalo i jedno veliko druzenje. Drugim povodom se ovoliko ne bi sastajali a pogotovo ne u ovakvom broju. A i vreme nas je ekstra posluzilo, komina je proradila i pre vremena zbog relativno toplog vremena za ovo doba godine. Sve nam je islo na ruku. |
| Prva rakija je potekla 19 novembra i po prvim merenjima imala je ekstra jacinu, izgleda da smo imali kvalitetno voce. I tako smo pekli danima, po dva tri kazana dnevno, ne svaki dan ali smo se trudili da bude sto cesce. Glavni majstor je bio Toma, Bojanov cale, on je u penziji i stvarno nam je covek pomogao. Ujutru bi pristavio kazan i cekao da se neko od nas pojavi pa smo mi nastavljali… |  |
 |
 |
 |
Kao i uz svaka druzenja bilo je tu i rostilja, moralo se jesti pored tolike rakije. |
| Negde oko 10-tog Decembra smo poceli da prepicemo rakiju i posle prvog kazana prepeke prvi put smo probali nasu rakiju koja je dobila radni naziv – DUNJICA ! Bila je EXTRA, u zivotu nisam okusio bolju rakiju. Svi koji su je probali imali su samo reci hvale i cudjenja. Kako ovakvi amateri koji prvi put peku rakiju, da dobiju ovakav proizvod! |  |
 |
 |
 |
Pri kraju ove avanture bilo je i snega, i to lepog, cak smo pravili rostilj u snegu. Prava zimska idila! |
| Kako se priblizavao kraj ovog podviga tako smo bili sve sretniji ali nas je i “umor” sustizao, polako nam je svega bilo dosta. I kod kuce smo imali problema zbog cestih odsustva ali sta ces, moralo se zavrsiti zapoceto. |  |
 |
 |
 |
Nismo mi bili svesni na pocetku sta nas ceka i koliko tu ima posla ali imali smo zelju da pijemo svoju rakiju i ta zelja nam se konacno ispunila! Bili smo uporni i slozni i uz pomoc prijatelja istrajali smo do kraja. |
| Da nije bilo gostiju i pomagaca vreme bi prolazilo sporije, ovako sve je bilo lakse i zabavnije. 15 Decembra, kasno uvece, konacno smo prepekli poslednji kazan, od ukupno 34 i time zavrsili ovaj podvig. Polako smo rastakali i podelili, neki su razblazili , neki ostavili jace a desilo se i da je necije bure bilo sa slabijom rakijom! |  |
 |
 |
Bilans je bio sledeci: bilo je nesto vise od dve tone voca a dobili smo oko 320 litara DUNJICE od 20 gradi i sve to za oko 800 eura sve sa propratnim stvarima. Citava stvar je trajala 51 dan i nije bilo nikakvih problema, cak sta vise, bilo je ODLICNO ! Mitja: I samo da dodam sliku nalepnice. Ako je negde vidite a flaša nije prazna, NE ODVAJAJ SE OD NJE. |
 |