Categories
Kampovanja

Majmunsko ostrvo 2007

Tesko je setiti se svih do življaja iz prošlosti, posebno iz 2007! Sada kada pogledam, shvatim da su to bile zlatne godine. Ni brige ni pameti! Imam preko 500 slika iz te godine, znači da se družilo…
Ovo je samo deo slika, sećam se da je ekipa bila Toza, Boka, Mire, Srđan, Bugar i Mića. Tad smo već uveliko bili veliki i išli sa dva brodića i pomoćnim čamcem!
Na majmunskom smo se smestili pored Ivana sa Čapljom koji je tu te godine bio mesec dana. Kampovanje je bilo od 11.- 18.08.2007.
Pamtim da je stalno bilo gostiju, da je Uške bio u gostima sa vešću da će postati tata, da smo vatali ribe, išli na ljubavno da se kupamo, igrali fudbal sa nekom decom – razbili nas….

 

Categories
Kampovanja

Nestin 2006

E to je bio pravi podvig. Sa Hummerom i 2 camca do Nestina….
Od 15.- 22. jula 2006. Ekipa Mire, Boka, Toza, Bugar i Mića.
Sećam se odlazaka u Neštin u nabavku, kupanja i izležavanja na suncu, zalazaka sunca, Miretove hladovine za pivo.
Za ovu sliku sedenja u vodi sam dobio nagradu na Dnevnikovom foto konkursu (iglo šator za 2 osobe).
Pošto smo bili dosta daleko od Novog Sada, imali smo goste samo dva dana, što je bila velika promena u odnosu na ranije godine. Tamo je pesak dobio ime peKsak, viseći orman ime Sanja… ko zna šta još. Piše u dnevniku, ali on nije za internet.

 

Categories
Kampovanja

Regata April 2014. – treći deo

Četvrtak 10. april. Izlazak na Dunav, plovidba do Neština, pa još malo…


Sa dolaskom u Bogojevo smo već bili prebrinuli sve brige oko brodića, motora, hrane i pića. Sve nizvodno je mnogo lakše. Tako smo i ustali, relaksirani, opušteni, bez tačnog vremena polaska. Čekalo nas je 68km plovidbe nizvodno do Neština. Bilo je važno da ne bude neko nevreme, sve ostalo nebitno. Prvi zraci dana su nam pokazali da se prognoza ostvaruje i da osim umerenog severca nema nikakvih nepogoda.
Jutarnja kafijica je prošla u priči i transkriptovanju dogovora Boke i njegovog kolege Miće (lokalnog crpkaroša) koji je obećao da će nam doneti svež hleb iz Bogojeva. Tako je i bilo, hvala mu  ali mi nikako nismo mogli da razumemo njihov razgovor, Čudna sorta ti prevodničari, crpkaroši, ustavari… 🙂 Toliko brzo je došao i otišao da ga nismo uspeli uhvatiti kamerom.




Posle laganog pakovanja i pripreme, isplovili smo tačno u 9.30. Prevodnica je bila spremna i zadrzavanje je bilo minimalno.




Ja lično nisam bio za vezivanje čamaca i zajedničku plovidbu zbog ne daj bože talasa, nevremena ili bilo kakve nezgode. U zajedničkoj plovodbi dolazi do većeg opuštanja pa se tako to ne daj bože još povećava.
A Dunav se mora poštovati! Na Dunavu se igra po njegovim, i samo njegovim pravilima. Znači talasi, sprudovi, šporovi, mimoilaženje sa velikim brodovima mogu biti jako nezgodni ako se nepoštuju. Moram napomenuti da smo svo vreme plovili sa uključenim Garmin GPS-om koji ima ucrtane sve plovne puteve kojima smo išli. I sjajni su. Mape sa putanjama koje dodajem za svaku plovidbu su skinute sa njega.
 
Moj plan je bio da krenemo nizvodno razdvojeni pa da utvrdimo koju brzinu postižemo.




Posle par kilometara smo shvatili da Uške ne može preko 11-12km/h, pogotovo ne uz levu obalu.
Veći deo tog puta od Bogojeva do Bačke Palanke je slabo pokriven našom mobilnom mrežom, tako da nismo mogli komunicirati međusobno bez rominga. Pošto smo plovili međunarodnim vodama izbegavali smo prelazak na desnu obalu. Ipak nas je Hrvatska rečna policija obišla kod Dalja (samo su nam kulturno mahnuli) i sreli smo plovilo Vukovarske kapetanije kod Vukovara, usidren pored plovnog puta sa naše strane.
Baćoni koji je plovio sa Ušketom je ostavio torbu sa dokumentima na Hummeru pa je svo vreme vukao na našu obalu, da ne bi došlo do međunarodnog incidenta 🙂
To je značilo da su plovili van plovnog puta mirnim delom Dunava, pun šporova i peščanih sprudova. I to je značilo manju brzinu.
Vodostaj Dunava je bio ispod 200 a to znači da su svi šporovi blizu površine (ako ne i iznad površine vode). Blaga zima sa konstantno niskim vodostajem znači da su svi sprudovi od prošle godine ostali na svom mestu i mogu biti veoma opasni.

Posle nekog vremena sam shvatio da moramo pomoći Ušketu ili ćemo ploviti do mraka. I vezali smo se. Uške je i pre vezivanja malo orao po pesku nekog spruda, a i ja sam gledajući u Hummer-a vozio nekoliko stotina metara po plićaku gde smo 3-4 puta zakačili pesak. Na svu sreću bez posledica.
Posle toga sam se strogo držao plovnog puta i do kraja smo potpomognuti vodom i vetrom u leđa išli 13-15km/h.

Tako smo u predviđeno vreme stigli do mosta kod Bačke Palanke nešto posle 3 sata.
Razdvojili smo čamce, kao eto stigli smo, još samo da nađemo mesto za parkiranje. SAMO. I onda počinje maler za malerom.
Plan je bio da budemo na već ponatom mestu na 1290km, na izlasku iz Susečkog dunavca. Kad ono, niska voda, kamen izronio, nema kanala, nema pristupa?!?
Dodatno je Bugar iskomplikovao tako što je pre nego što smo stigli, kao uz put, hteo da proveri da li se može uploviti u Neštinski dunavac i doći do sela radi snabdevanja (duše i tela).
I tako, ja stignem do planiranog mesta, vidim plićak, ajde nazad. Gledamo Boka i ja, nema tu nigde mesta. Dvogledom preko, pa uzvodno, pa nizvodno. Nigde ništa. Zovem Bugara da odmah gleda i mesto za kamp (ako je ušao u dunavac), kad on kaže samo da upalim motor. Yamaha se iznenada ugasila pa je morao da upali rezervnu 4-ku. Ajd, rekoh izlazi pa ćemo krenuti nizvodno.
Javljam Branetu i Ušketu, idite vi dole do ulaza u Susečki, vidite da li ima mesta ili malo niže na Ljerkinoj adi.
Kupim Bugara, vezujem, krećemo za njima
Stižemo do Ljerkine ade, vidim Brane plovi u mestu, nema Ušketa. Zovem ga u nadi da je pronašao mesto. On kaže, mani me evo zaglavljeni smo već 15 minuta. To je na 1281 km, ispod kamena. Pokušali su da uđu u taj dunavac, sve je široko i prostrano, kad ono plićak!
I Mile Ivanović je pokušao ali se nije zaglavio jer je lakši i ima sonar pa reaguje na vreme.
Taman kada smo ugledali Ušketa kako stoji u mestu prilazio mu je lokalni ribar koji ih je video i došao da pomogne. Čovek je prišao, iskočio iz čamca (ima čizme do kukova) i izgurao ih. Taman su krenuli kad se njegov čamac otkači i krene da ga noci voda. Čovek otrča po njega, pusti Ušketa i ovaj se opet nasuče.
Bila je to nestvarna scena za gledati iz daljine: čovek trči po vodi.
Uspe da stigne čamac i vrati se do Ušketovog, sad već dobro nasukanog čamca.
Za to vreme mi balansiramo u mestu, Mile traži mesto gde bi mogli da stanemo a iz pravca Novog Sada crno nebo. Katastrofa na pomolu.
Trajalo je to stajanje dobrih 15 minuta – predugačkih. U nekom trenutku kažemo Miletu da ide nizvodno i pokuša da nađe mesto u Futoškom ili Beočinskom dunavcu. Ja odvežem Bugara da ide sa 4-kom nizvodno polako a ja ću kao da probam da iščupam Ušketa.
Taman kada sam krenuo prema njemu, vidimo Uške se skinuo i silazi u vodu, voda malo iznad kolena. Ribar ga vuče za kanap, Uške gura, zajedno tamo vamo i nekako izađe iz mulja. Odmah su izašli na plovni put, popili pivo zajedno sa spasiocem i polako zajedno krenemo nizvodno da vatamo Bugara. A plovimo ka nevremenu!




Taman smo se spremili da pokisnemo (upotrebio sam svoj novo montirani brisač) kad Mile javlja, na majmunskom ostrvu sam, može da se stane, dolazite. I mi prilazimo ali oluja i kiša i dalje ostaju ispred, čak nam i beže! Parkiramo se na majmunsko, tamo suvo i čisto, sa puno drva za loženje i niko mokar. Ono što je ličilo na potencijalnu katastrofu završilo se time što je Uške oprao noge! Bezveze 🙂

I dok su jedni skupljali drva, drugi sređivali kamp, skuvane su špagete sa sosom iz konzervi. Večera je pojedena sa prvim mrakom i vrlo brzo smo sedeli uz vatru i prepričavali ko zna koje priče do kasno u noć.




Taj dan smo neplanski prešli 95km za 9 sati. Bugarova Yamaha je izgleda povukla neku prljavštinu sa dna rezervoara pa se zato ugasila. Malo čišćenja i ušpricavanja goriva u karborator je rešilo problem na licu mesta sutradan.




Petak 11. april, dan bez plovidbe na Majmunskom ostrvu

Za one koji neznaju, Majmunsko ostrvo mi zovemo sam špic Čerevićke ade, ispod donjeg kamena prema Dunavu, nekih 100 metara od izlaska iz Futoškog dunavca. Mi smo ga otkrili kao kampersko mesto još 2003. ili 2004. godine. Mesto je sjajno, praktično se nalaziš na otvorenom Dunav ali si zaštićen kamenom od vode i šumom od kiše i vetra i pogleda. Ostrvo je za ovih 10-tak godina samo dobilo na visini obale, inace se ni linija prema kamenu ni prema Dunavu nije pomerila. Jutarnja slika ove idile sve govori.




Imali smo delegate za nabavku doručka u Čereviću ali me je iskustvo naučilo da ipak doručkujemo šta imamo pa da se onda ide u nabavku! Tako je i bilo, opet moča, ovaj put je Boka pekao. Bugar je kao i uvek bio zadužen za seckanje….

 




U Čerević u nabavku su išli Daka, Uške, Boka i Bugar sa Hummer-om. Pored hleba, cigara i piva trebali su da kupe i malo pasulja koji smo planirali da kuvamo taj dan. Oliver (Branetov mornar) je bio zadužen za kuvanje. Samo je trebalo sačekati delegate.
Pekara u Čereviću je uvek inspirativna za slikanje a Koka nezaobilazna destinacija.

 




Na kraju pasulj ipak stigao, a nama su u kamp došli i gosti. Prvo je stigao Brane (Janjetov sin) sa sinom. Trebalo je videti kako izgleda susret dede i unuka posle 7 dana. Mali Nemanja je naravno i ostao sa nama to veče i vratio se brodom do Novog Sada. Nešto kasnije je stigao i Tucko tako da smo imali malo sveže krvi poslednje veče ove neverovatne regate.




Oliverov pasulj je skoro sav pojeden. Što zbog umora, što zbog dolaska kraja to veče smo bili malo smoreni. Malo smo sedeli uz vatru i jedan po jedan odlazili na spavanje. Zadnji su ostali Uške i Tucko.


Subota 12. april, 8. dan. Povratak kući


 



Već sa leganjem uveče počela su razmišljanja o obavezama sutra. To je najgori period svakog kampovanja i boravka u prirodi.
Ustali smo i uz kafijicu dopričavali neprežvakane priče, ne spominjući mnogo ono što nas čeka kućama. Dogovor je bio da krenemo oko 10 sati da bi stigli lagano u Novi Sad.


Imali smo dogovor da Uške parkira svoj čamac u Beočinu u našoj marini, planirali smo da svratimo do Ledinaca i ostavimo Baćonija. Morao sam još malo da šlepam Bugara, da se ne uvredi 🙂




 




Tako je i bilo, lagano smo završavali ovu divnu avanturu.





Šta reći na kraju svega. Neću brojate litre ni kilometre, neću pričati bajke ni basne. Moje je da ukratko opišem našu ekpediciju a svaka ova slika asociraće nas na neku malu anegdotu spremnu za prepričavanje, nadam se još dugo godina.

Kada je sledeća velika plovidba?

Categories
Kampovanja

Regata April 2014. – drugi deo

Ponedeljak 7. april. Vreme jako lepo, sunčano, sa minimalnim vetrom, u leđa 🙂

Ustajanje, kafa, rakija, jutarnje potrebe, sve je to sada bilo mnogo lakše, uigrano. Toza je odlučio da nas tu napusti i da ode peške do Sombora pa za Novi Sad vozom. Promenio je direktora, pa ga ovaj nije pustio duže (ranije je direktora vodio sa sobom).

Za ovaj dan je planirana najkraća plovidba pa smo tako lagano krenuli i uživali u plovidbi. Bilo mi je žao što ne mogu da ugasim motor i slušam prirodu u ovom delu kanala. Netaknuta priroda, tu i tamo po koja vikendica ili voćnjak,sa minimalnim izmenama prirodnog okruženja. Jako lepo. Pre svega bih pohvalio savesne ljude koji tu žive i dolaze. Svaka čast. Nismo se šlepali, svi smo išli razdvojeni.

Prva sledeća prepreka je pontonski most koji se nalazi na putu Bački Monoštor i Bezdan. Najavili smo se Adamu, čoveku koji je zadužen da otvori most da bi prošla plovila koja tuda prolaze.

Tu smo imali kratak predah dok smo se skupili ali smo dosta brzo prošli.
Odmah posle mosta se ulazi u područje Bezdana koje je i dalje predivno, očuvano i nezagađeno.

Ideja je bila da se usidrimo u krugu Bezdanske prevodnice i tu budemo do srede ujutru ali je veliki brat umešao prste pa smo morali pronaći drugo mesto za kamp.



Nakon kratkog vremena i dogovora sa lokalnim stanovništvom (i uz pomoć kolega iz Vode Vojvodine koji su tu slučajno bili radi raskrčivanja nekog drveća) dobili smo dozvolu da se smestimo u kanalu pored stare pumpe.
Malo uzvodno je nova pumpa koja radi (izbacuje vodu iz Baračke, tj. iz Dunava u DTD kanal). Ova stara pumpa ne radi a pored nje se nalazi savršeno uređeno izletište koje održava vlasnik susedne vikendice Džimi iz Prigrevice.
Njegov prvi komšija gospodin Lacika nas je dočekao, dao nam ključeve vikendice i sve što u njoj ima na korišćenje! Jedini uslov je bio da ne bacamo smeće i ne prljamo obalu i travnjak! Tako je i bilo i mnogo smo im zahvalni na gostoprimstvu. Nadam se da ni oni nisu imali neke zamerke na naš boravak tamo (pošto smo u sredu rano ujutru kretali nismo imali vremena da sačekamo Laciku i lično ga to pitamo). Ovim putem im se još jednom zahvaljujem i pozdravljam u ime cele ekipe. A kakav je ambijent procenite sami.

Opet je dežurni kuvar bio Baćoni, ovaj put je na redu bio pasulj sa kolenicom i suvim rebarcima. Ostatak ekipe se bacio na pecanje, razgledanje okoline i uživanje na suncu.

Kada je pao mrak, deo mornara je otisao do vikend naselja na Dunavu da upozna naše nove prijatelje Peru, Laleta i Juciku. U stvari Pera i Bugar se znaju od ranije, pa kada je Pera čuo da dolazimo u njihove krajeve nesebično se ponudio da nam bude domaćin i pomogne šta god zatreba. Lale i Jucika su lokalni domaćini koji drže malu kafanicu i nude smeštaj za sve zainteresovane turiste. Oni prave neke začine od paprike, zapamtio sam samo Bezdanski grom, ljuta mlevena usoljena paprika, ništa više. Ovi hrabri što su je probali kažu da je odlična, ja nisam smeo.

Tu je pao dogovor da se u utorak kuva riblji paprikaš za sve nas. Pera je bio sponzor a Lale majstor.

Utorak 8. april. Prvi dan bez plovidbe.
Taj ceo danje bio savršen, kamperski, u prirodi, sunčano, malo se i upecalo, jeli smo riblji paprikaš, dopunili rezervoare sa gorivom, očistili upecanu ribu i spremili za ćufte, obišli prevodnicu i Baračku, slike sve govore.

Utvrdili smo da prevodnicu u Bezdanu ipak nije napravio Ajfel, ali da je prevodnica ipak po nečemu posebna (osim što ne radi 🙂 ). Prvi put je tada u Evropi rađeno podvodno betoniranje.

Lale je kuvao 2 paprikaša, jedan ljut i jedan za decu.

Zajedno smo sve odneli u kamp i ručali, pričali i družili se. Mirno poslepodne koje su neki iskoristili da dremnu, onako snogu 🙂

Uveče smo ipak smogli snage da još jednom obiđemo naše domaćine i prošetamo malo.
Šta reći na kraju, VELIKO HVALA Peri na gostoprimstvu koje nam je pružio. Znam da sa nestrpljenjem čeka da objavimo ove slike i celu priču. Ostaje dogovor da se vidimo ponovo, ovaj put na našim terenima oko Novog Sada.
Sreda 9. april. Polazak nazad, Bezdan – Bogojevo…
Ujutru je zakazano isplovljavanje u 7 sati, znači samo kafa i rakija, doručak uz put na brodu.

Pera je održao obećanje i došao sabajle na kafu i da nas isprati. Jos jedna zajednička slika i polazak.
Plovidba je bila mirna, bilo je malo oblačno, bez kiše, sa vetrom u leđa. Nizali su se ponovo Bezdan, pontonski most, Sombor, Somborska prevodnica, prevodnica Srpski Miletić….

Pošto je put dugo trajao dogovorili smo da ručak spremimo u toku puta. Tako je i bilo, svu upecanu ribu koju smo očistili i čuvali kod Braneta u frižideru smo samleli i napravili ćufte.

Stigli smo do prevodnice Bogojevo nešto posle 4 sata, i odmah se bacili na pečenje ćufti i pomfrita. Skuvali smo i supicu i prvi put zapalili pravu vatru!

Kasni ručak, šetnja do Dunava i po prevodnici, sedenje uz vatru, svega je bilo. Treba napomenuti da su najistrajniji bili veterani koji nisu odustajali…

Taj dan smo presli 62km za 8,5 sati, računajući pontonski most i 2 prevodnice! Odlična prosečna brzina, zahvaljujući vetru pre svega. Sve u svemu, povratak je bio sve bliži 🙁

Nastavak sledi…

Categories
Kampovanja

Regata April 2014. – prvi deo

Subota 5. april, polazak u 07.45. Vreme bezveze, jak jug-jugoistočni vetar, na svu sreću bez kiše. Vodostaj Dunava ispod 200 kod Novog Sada.
Po planu! Ništa više neću reći. Ko je bio srećan, ko nervozan, ko umoran, ko nije ništa osećao… ništa više nije važno.

Krećemo sa 5 lađi, ukupno 12 članova posada. Malo li je.
Hummer – posada Bugar, Duja i Daka
Irena – posada Mića, Boka i Toza
Ušketov NoName – posada Uške i Baćoni
Saša – posada Mile
Ivana – posada Brane, Janje i Oliver

Vredno napomenuti da su nas ispratili Ljuba, Branko i Dule.



Uzbuđenje koje nas je držalo do polaska zamenila je blaga strepnja. Malo zbog dugačkog puta a malo zbog jakog vetra na Dunavu. Nekako ispitivački smo plovili nizvodno Dunavom do DTD kanala, raštrkani svako na svoju stranu, svojom brzinom…
Kada smo ušli u kanal shvatili smo da nam vetar duva u leđa i da će on biti na našoj strani.
To jutro sam ustao malo pre nego što sam legao i rekoh da još jednom pogledam prognozu. Temperatura i padavine su bili podnošljivi ali kada sam video da će cele nedelje duvati vetar malo sam se unervozio. Tek kada sam detaljno pogledao shvatio sam da je vetar umeren i što je još bolje prva 4 dana duva sa juga i onda se okreće da duva sa severa. Taman kako mi i plovimo. Neverovatno.

Dolaskom do Novosadske prevodnice malo smo se otkravili počeli da se opuštamo. Prevodničar nas je malo istumbao ali se na svu sreću brzo završilo i krenuli smo dalje. Odmah posle mogli smo da doručkujemo i da krenemo punom brzinom da bi utvrdili da li je plan putovanja bio realan.



Već nakon prvog kilometra shvatili smo da Uške neće moći preko 8km/h što nam je bila željena brzina. Odlučili smo da ga šlepamo. U početku Hummer a posle ja sa Irenom.



U svakom slučaju ovi od sinoć su brzo dostigli radnu temperaturu i uživanje je moglo da počne. Na trenutke je bilo dramatično ali smo ipak svi živi i zdravi stigli do Bača, naše prve destinacije.



Prešli smo nepunih 58km za 8,5 sati, računajući i skoro 45 minuta na prevodnici. Sve u svemu odlično.




Baćoni je ostao pribran i skuvao je neki specijalitet (makarone i džigernjača). Veceralo se pre mraka, u nekoliko navrata je počinjala kišica ali nije padala. Neki su donosili teške odluke, neki su prelazili na Vodafone mrežu, neki su tražili WC…. Iako je bilo sve savršeno, bili smo suviše umorni da uživamo. Trebalo se odmoriti sa dalju plovidbu. Mislim da je ovo bio najlošiji dan, po više osnova (neću nabrajati).

Nedelja 6. april. Vreme mnogo lepše nego u subotu, vetar minimalan.

Već samo ustajanje je nagoveštavalo da je početna kriza prebrođena i da će mornarski duh prevladati.
Spremali smo jaja i slanine na talandari za doručak.



Krenuli smo negde oko 8.30h put Sombora, preko Karavukova i Srpskog Miletića.




Put je bio miran, imali smo blagi vetar u leđa. Na prevodnici u S. Miletiću su opet bili neki radovi i opet smo se zadržali malo duže (papirologija, šta ćeš).

 



Put je dugo trajao ali nije bilo većih problema. Malo se i prezalogajilo. Malo smo izmešali posade, opustili se, uživali u vožnji.
Na prevodnici u Somboru nas je opet sačekao neki kolega, pa smo i dalje skupljali papire…



I onda smo ušli u Veliki Bački kanal. Na ulazu dobrodošlica, gusta drezga u dužini od 1 km, posle smo saznali da je pumpa koja gura vodu od Bezdana uključena veče pre i da je pokupilo svu drezgu i navuklo do triangle kod Sombora. Zašto nije otišla dalje nije mi jasno?
Ali je kanal izgledao kao iz bajke.



Odlučili smo da prođemo Somborski kej i da stanemo na prvo pogodno mesto. Tako je i bilo. Nekih 100 metara od željezničkog mosta prema Bezdanu se završava vikend naselje. Tu smo odlučili da će par poslednjih vikendica i njihovi pontoni na vodi biti idealni domaćin za prenoćište.



U roku od 20-tak minuta lađe su bile usidrene, stolice i stolovi postavljeni, pasulj u konzervama se grejao za večeru. Svi su bili veoma raspoloženi, sada već navikli na plovidbu, otporni na alkohol, spremni za akciju.
Prešli smo nepunih 55km za 8,5 sati, računajući dve prevodnice gde smo izgubili oko 90minuta. Sve u svemu opet odlično. I po planu 🙂

Sedeli smo dosta posle mraka, uz pricu i zezanje. Mi “mlađi” smo ostali zadnji pa smo se preselili na Irenu da zabacimo na durboka i vidimo da li će naići koji som. U roku od par minuta došao je lep manjov (manić, terpan) koje smo naravno pustili.

Nastavak sledi…

 

Categories
Kampovanja

Regata April 2014. – pripreme

Ni sami nismo bili sigurni koliko je realna ova ideja, ali SRECA PRATI HRABRE!!

A hrabri su Duja, Daka, Baćoni, Bugar, Uške, Bojan, Mića i verovatno Toza, Mile Ić, Brane sa svojom posadom….

Ovo je plan plovidbe koja pocinje 05.Aprila 2014.

1. dan – subota (Novi Sad – Bac – 60km, 1 prevodnica)
Ribarac – DTD 4km; Usce – NS prevodnica – 4,3km; Prevodnica – B. Petrovac – 17km; B. Petrovac – Bac -33km;
Prev. Novi Sad telefon:

        Dorucak: burek, rucak/vecera: gotovo jelo ili riba / cufte / pomfrit

2. dan – nedelja (Bac – Sombor – 53km, 2 prevodnice)
Bac – Karavukovo 19km; Karavukovo – Odzaci – 5,5km; Odzaci – S. Miletic – Sombor 28km;
Prev. Srpski Miletic telefon:                          Prev. Sombor telefon:            
Dorucak: suvotinja; rucak/vecera: gotovo jelo
3. dan – ponedeljak (Sombor – Bezdan – 29km)
Pontonski most telefon:
Dorucak: konzerva; rucak/vecera: kotlic (pasulj)
4. dan – utorak (Bezdan)
Dorucak: talandara (jaja/slanina); rucak/vecera: kotlic (paprikas)
5. dan – sreda (Bezdan – Bogojevo – 68,5km, 2 prevodnice)
Bezdan – Sombor 29km; Sombor – Odzaci 28km; Odzaci – Karavukovo 5,5km; Karavukovo – Bogojevo 6km;
68,5km = 29 + 28 + 5,5 + 6
Dorucak: konzerva; rucak/vecera: gotovo jelo
6. dan – cetvrtak (Bogojevo – Nestin – 68km, 1 prevodnica)
Prev. Bogojevo telefon:
Dorucak: konzerva; rucak/vecera: kotlic (spagete), supa 
7. dan – petak (Nestin)
Dorucak: pekara/suvotinja; rucak/vecera: kotlic
8. dan subota (Nestin – Novi Sad – 40km)
Dorucak: talandara (SVE);
Ukupna kilometraza je:
    Kanalima: 60 + 53 + 29 + 68,5 = 210,5 km
    Dunavom: 68 + 40 = 108 km
Ako racunamo prosecnu brzinu kanalima 8km, i Dunavom 12km, to je 26 sati + 8 sati = 34 sata voznje
       
Ajd uzdravlju

Categories
Kampovanja

Mini kampovanje 2013.

E da, optimista bi rekao i mini kampovanje je nesto, pesimista bi pak rekao – vikend. Ja ne znam gde spadam trenutno 🙂
U svakom slucaju, ovu ipak pristojnu nauticku sezonu zakljucili smo jednim duzim vikendom na Ljubavnom ostrvu. Svi su bili pozvani, svi koji su mogli su se odazvali. I mi koji smo bili i oni koji nisu ce sa uzivanjem gledati i citati ovaj tekst.
Bilo je raznih ideja i planova, organizatora i huskaca ali na kraju se svelo ko moze nek dodje, vidimo se u petak 27. septembra u 07.00 na Ribarcu. Na polasku su se pojavili: Madjar, Daka, Duja, Steva, Bugar i Mica.

  

  

Plovilo se sa Miricom i Hummerom do Beocina gde smo pokupili i Irenu. Uske je zbog obaveza na drzavnom poslu (na cemu su mu zahvalni svi korisnici gradskog grejanja u Novom Sadu) dosao tek poslepodne. Kada posle nekog vremena uzmes veslo u ruke, onda mislis da to mora tako tesko da ide (ne padne ti na pamet da ores dno sa zavezanim tegom :-))

  

Veoma brzo smo se smestili na Ljubavnom ostrvu odmah ispod kamena na Dunavskoj strani. Iako je bilo nekih ideja da idemo na Sasicevu adu odustali smo zbog vodostaja koji 5 dana ranije rastao. Bas u taj petak je poceo da opada i to vidljivo. Bas par puta sam video kako je opao 🙂
Inace nedelju dana ranije na Sasicevu adu si otisli stari asovi sa jedrilicarskog kluba (Bane, Mirko, Kirca, Ljuba..) i po njihovim pricama napecali se kao nikad. Isle su sve vrste ribe i stalno tih dana dok je voda dolazila (sto je malo cudno i po njima).
Mesto na koje smo se smestili je sa visokom obalom i cele godine (ili bar celo leto) je puno kampera. Ravno je, cisto i sa dosta drva.

Za taj vikend su najavili kisu ali je prava kisa pala tek u nedelju popodne, kada smo kretali kuci. Svo ostalo vreme je bilo samo tmurno i odvratno, sto nama nije smetalo.
Daka je bio najuporniji da nesto upeca, pokusavao je, zabacivao, kidao ali osim nekoliko rakova (!!!) nista nije bilo. A da smo dosli juce, bilo bi ribeeee.

  

U petak smo mrak docekali uz vatru a posle se preselili na ladju da pojedemo burek od dorucka i koji masni narezak.

Jutro uz kafu i rakiju, na obali… Sta reci?

Kada smo se okupili, pao je ‘suvi’ dorucak (kad je predjelo bilo mokro) i ‘dogovor’ o kuvanju rucka.

  

  

Steva se neiskusno upecao (nije vise mogao da izdrzi natezanje 🙂  a takvog smo cekali) i odlucio da kuva pasulj.
Posto je odlucio da iskoristi sve sto imamo od sastojaka, priprema za kuvanje je vise licila na djuvec.
Da ne bi bilo dosadno Uske i Steva su odlucili da zacine kolenicu sa svezim pepelom. Rezultat te akcije je vidljiv na slikama.

  

Pasulja je ostalo i sutra za dorucak i jos da nahranimo ribe.
Onda je usledio odmor i dosadno poslepodne. Nakon odmora neko je spomenuo lepinje za veceru i eto dobrovoljaca za Cerevic.

  

  

Koka je promenila gazdu pa su proslavljali otvaranje kafane, sa muzikom i gostima. Dobrovoljci su se vratili mokri a po neko i pokvasen (i ako nije padala kisa) i sa puno zanimljivih dozivljaja.
Uvece smo opet sedeli na ladji, da ispraznimo sta je preostalo.
Jutrenje, kafa, dorucak i celo prepodne su protekli u razmisljanju (tugovanju) o povratku. A kisa je pala tek kada smo isplovili i krenuli nazad, negde oko 13h. Put nazad je bio pravo uzivanje, pod ceradom uz pricu i po koju.

Zavrsnu sliku smo napravili kada smo stigli na jedrilicarski, u Mirici. Posto je padala kisa a i guzva je na ladji, sliker Bugar se (opet) nije video.
Do sledeceg vidjenja…

Categories
Kampovanja

Majmunsko ostrvo 2007

ljubavno_ostrvo_spa.jpg

Tesko je setiti se svih do življaja iz prošlosti, posebno iz 2007! Sada kada pogledam, shvatim da su to bile zlatne godine. Ni brige ni pameti! Imam preko 500 slika iz te godine, znači da se družilo…
Ovo je samo deo slika, sećam se da je ekipa bila Toza, Boka, Mire, Srđan, Bigar i Mića. Tad smo već uveliko bili veliki i išli sa dva brodića i pomoćnim čamcem! Na majmunskom smo se smestili pored Ivana sa Čapljom koji je tu te godine bio mesec dana. Kampovanje je bilo od 11.- 18.08.2007. Pamtim da je stalno bilo gostiju, da je Uške bio u gostima sa vešću da će postati tata, da smo vatali ribe, išli na ljubavno da se kupamo, igrali fudbal sa nekom decom – razbili nas 🙁
cerevic_sunset.jpg

   

dsc09133.jpg

   

dsc09166.jpg

dsc09167.jpg

   

dsc09184.jpg

   

dsc09240.jpg

dsc09307.jpg

   

dsc09328.jpg

   

dsc09333.jpg

dsc09335.jpg

   

dsc09359.jpg

   

kamperi.jpg

Categories
Kampovanja

Regata 2008

Bilo je to veliko vatreno krštenje za nas. Prva samostalna duža plovidba. Novi Sad – Bački Petrovac – Bač – Karavukovo – Srpski Miletić – Bogojevo – Neštin – Novi Sad.

Pripreme
Plan je bio veoma ambiciozan, bilo je dosta zainteresovanih u igri. Na početku price bilo nam je nezamislivo da idemo sami, bez neke od većih ladja (Madjar, Vlaja, Mile…).



Neki okvirni planovi su napravljeni sa dosta otvorenih pitanja. Glavno pitanje je bilo, sta ako budemo isli sami? Da li Hummer i Labud, sa jos jednim pomoćnim čamcem (Baćoni) mogu na tako dugu plovidbu?
Mislili smo da mogu 🙂 I bi tako…
0. dan (noc)
Iznenadno slavlje povodom rodjenja Lakijeve Elene, u Cardi kod Cesme ma ribarcu. Svakako smo planirali nocenje na camcima, pa ujutru rano polazak. Proslava je bila spontana i vesela, do ranih jutarnjih sati. Slike nemamo!

1. dan Novi Sad – Triangla Backi Petrovac
Polazak na 8-dnevnu regatu nisu propustili Toza, Bugar, Mire, Bojan, Baćoni i Mića. Na ispraćaju su bili i Duja, Madjar, Vlaja… Od svog uzbudjenja, zaboravili smo da istovarimo Duju i Madjara sa Hummera pa su isli sa nama do Novosadske prevodnice. A mozda i do Bača? 🙂





2. dan Bački Petrovac – Bač




3. dan Bač – Karavukovo




4. dan Karavukovo – Srpski Miletić




5. dan Srpski Miletić – Bogojevo



6. dan Bogojevo – Neštin








8. dan Neštin – Novi Sad



Categories
Kampovanja

Kampovanje 2009

Danas je 24.09.2009 ispovljavanje je zakazano za subotu oko 7.85 h, mene je već počelo da hvata uzbuđenje, i ako sutra radim…
Poslednje pripreme za kampovanje su u toku, proveravaju se spiskovi, kupuje gorivo i priprema topla odeća jer će biti hladno, ali to je samo još jedan izazov.
 kamp2009_dsc05715.jpg kamp2009_dsc05716.jpg kamp2009_dsc05720.jpg kamp2009_dsc05723.jpg kamp2009_dsc05740.jpg kamp2009_dsc05741.jpg kamp2009_dsc05746.jpg kamp2009_dsc05751.jpg kamp2009_dsc05752.jpg kamp2009_dsc05760.jpg kamp2009_dsc05761.jpg kamp2009_dsc05767.jpg kamp2009_dsc05770.jpg kamp2009_dsc05771.jpg kamp2009_dsc05775.jpg kamp2009_dsc05782.jpg kamp2009_dsc05795.jpg kamp2009_dsc05815.jpg