Za ovaj dan je planirana najkraća plovidba pa smo tako lagano krenuli i uživali u plovidbi. Bilo mi je žao što ne mogu da ugasim motor i slušam prirodu u ovom delu kanala. Netaknuta priroda, tu i tamo po koja vikendica ili voćnjak,sa minimalnim izmenama prirodnog okruženja. Jako lepo. Pre svega bih pohvalio savesne ljude koji tu žive i dolaze. Svaka čast. Nismo se šlepali, svi smo išli razdvojeni.
Prva sledeća prepreka je pontonski most koji se nalazi na putu Bački Monoštor i Bezdan. Najavili smo se Adamu, čoveku koji je zadužen da otvori most da bi prošla plovila koja tuda prolaze.
Tu smo imali kratak predah dok smo se skupili ali smo dosta brzo prošli.
Odmah posle mosta se ulazi u područje Bezdana koje je i dalje predivno, očuvano i nezagađeno.
Ideja je bila da se usidrimo u krugu Bezdanske prevodnice i tu budemo do srede ujutru ali je veliki brat umešao prste pa smo morali pronaći drugo mesto za kamp.
Nakon kratkog vremena i dogovora sa lokalnim stanovništvom (i uz pomoć kolega iz Vode Vojvodine koji su tu slučajno bili radi raskrčivanja nekog drveća) dobili smo dozvolu da se smestimo u kanalu pored stare pumpe.
Malo uzvodno je nova pumpa koja radi (izbacuje vodu iz Baračke, tj. iz Dunava u DTD kanal). Ova stara pumpa ne radi a pored nje se nalazi savršeno uređeno izletište koje održava vlasnik susedne vikendice Džimi iz Prigrevice.
Njegov prvi komšija gospodin Lacika nas je dočekao, dao nam ključeve vikendice i sve što u njoj ima na korišćenje! Jedini uslov je bio da ne bacamo smeće i ne prljamo obalu i travnjak! Tako je i bilo i mnogo smo im zahvalni na gostoprimstvu. Nadam se da ni oni nisu imali neke zamerke na naš boravak tamo (pošto smo u sredu rano ujutru kretali nismo imali vremena da sačekamo Laciku i lično ga to pitamo). Ovim putem im se još jednom zahvaljujem i pozdravljam u ime cele ekipe. A kakav je ambijent procenite sami.
Opet je dežurni kuvar bio Baćoni, ovaj put je na redu bio pasulj sa kolenicom i suvim rebarcima. Ostatak ekipe se bacio na pecanje, razgledanje okoline i uživanje na suncu.
Kada je pao mrak, deo mornara je otisao do vikend naselja na Dunavu da upozna naše nove prijatelje Peru, Laleta i Juciku. U stvari Pera i Bugar se znaju od ranije, pa kada je Pera čuo da dolazimo u njihove krajeve nesebično se ponudio da nam bude domaćin i pomogne šta god zatreba. Lale i Jucika su lokalni domaćini koji drže malu kafanicu i nude smeštaj za sve zainteresovane turiste. Oni prave neke začine od paprike, zapamtio sam samo Bezdanski grom, ljuta mlevena usoljena paprika, ništa više. Ovi hrabri što su je probali kažu da je odlična, ja nisam smeo.
Tu je pao dogovor da se u utorak kuva riblji paprikaš za sve nas. Pera je bio sponzor a Lale majstor.
Taj ceo danje bio savršen, kamperski, u prirodi, sunčano, malo se i upecalo, jeli smo riblji paprikaš, dopunili rezervoare sa gorivom, očistili upecanu ribu i spremili za ćufte, obišli prevodnicu i Baračku, slike sve govore.
Utvrdili smo da prevodnicu u Bezdanu ipak nije napravio Ajfel, ali da je prevodnica ipak po nečemu posebna (osim što ne radi 🙂 ). Prvi put je tada u Evropi rađeno podvodno betoniranje.
Lale je kuvao 2 paprikaša, jedan ljut i jedan za decu.
Zajedno smo sve odneli u kamp i ručali, pričali i družili se. Mirno poslepodne koje su neki iskoristili da dremnu, onako snogu 🙂
Uveče smo ipak smogli snage da još jednom obiđemo naše domaćine i prošetamo malo.
Šta reći na kraju, VELIKO HVALA Peri na gostoprimstvu koje nam je pružio. Znam da sa nestrpljenjem čeka da objavimo ove slike i celu priču. Ostaje dogovor da se vidimo ponovo, ovaj put na našim terenima oko Novog Sada.
Sreda 9. april. Polazak nazad, Bezdan – Bogojevo…
Ujutru je zakazano isplovljavanje u 7 sati, znači samo kafa i rakija, doručak uz put na brodu.
Pera je održao obećanje i došao sabajle na kafu i da nas isprati. Jos jedna zajednička slika i polazak.
Plovidba je bila mirna, bilo je malo oblačno, bez kiše, sa vetrom u leđa. Nizali su se ponovo Bezdan, pontonski most, Sombor, Somborska prevodnica, prevodnica Srpski Miletić….
Pošto je put dugo trajao dogovorili smo da ručak spremimo u toku puta. Tako je i bilo, svu upecanu ribu koju smo očistili i čuvali kod Braneta u frižideru smo samleli i napravili ćufte.
Stigli smo do prevodnice Bogojevo nešto posle 4 sata, i odmah se bacili na pečenje ćufti i pomfrita. Skuvali smo i supicu i prvi put zapalili pravu vatru!
Kasni ručak, šetnja do Dunava i po prevodnici, sedenje uz vatru, svega je bilo. Treba napomenuti da su najistrajniji bili veterani koji nisu odustajali…
Taj dan smo presli 62km za 8,5 sati, računajući pontonski most i 2 prevodnice! Odlična prosečna brzina, zahvaljujući vetru pre svega. Sve u svemu, povratak je bio sve bliži 🙁
Nastavak sledi…