Konacno, dosao je i taj veliki dan! 27. Avgust 2010. Slucajno se potrefilo na moj rodjendan! Nista nije bilo spremno, ali morao sam preseci neizvesnost. Umor me sustigao i jedini nacin da napunim baterije je bio da zaplovim. I bi tako.
Odakle da pocnem, a da ne oduzim? Da pricam o brodu ili o sebi? Ili je to isto?
Ovaj sajt je zamisljen da bude izlog naseg druzenja sa prirodom i vodom, ali… Za sve nas (ljude sa reke) dosao je period u zivotu koji iziskuje druge prioritete. Samim tim, i ove stranice su puste, kao sto je i nase druzenje retko, da ne kazem radi reda. Na svu srecu, i dalje je mnogo vise lepih razloga za to ‘ne druzenje’. I zato, u sred nevremena, ovo porinuce smatram jos vecim uspehom. Svojim, i onih koji su mi pomogli, trpeli me godinu i po dana, slusali price i mastanja… I siguran sam da ce to drugima posluziti kao dobar primer i odskocni kamen u ispunjavanju svojih zelja.
No da se vratimo na povod ove price. Kao sto rekoh, godinu i po dana rada i mastanja, posao zavrsen do pola i taman koliko treba da bi se naslutili konacni rezultati. Nadam se da ce tekstovi sa slikama i recima o tom radu biti napisani i dokumentovani.
Da sumiram: 27.08.2010., spustanje broda na Jedrilicarskom klubu u Novom Sadu, vez dogovoren umesto Hamera na klubu Dunavac. U operaciji ucestvovali Dusan, Tijana, Teodora, Mica, Slavisa, Toza, Bugar, Mire, Uske i Natasa, Bane i Mirko sa kluba i mnogi drugi svojim mislima…
Ostale slike moram da skupim od ostalih ‘fotografa’ a slike i snimci sa prave testne voznje bice u nekom drugom tekstu. Do tada, bistro. I vidimo se na vodi!
