Uske resio da kupi brodic i to u Beogradu, resenje se ubrzo pojavilo, idemo po njega i to Dunavom !
Ko ce vuci camac putem ili ici tamo busom pa uzvodno ploviti, po nama najlogicnije je bilo otploviti tamo sa HUMMER-om i vratiti se u duetu! Cela zamisao je da napravimo jednu dobru avanturu a ujedno i dobro druzenje.
Bio je to April, akumuliralo se dosta energije preko zime i jednostavno bilo je krajnje vreme da se zaplovi. Posle malo nedoumica skupismo se i odlucismo da zaplovimo u Subotu 25. aprila u 07 casova, a povratak je bio planiran za Nedelju. Okupili smo se Mire, Bojan, Uske, Tucko i ja. Brzo smo isplovili, vreme je bilo prohladno ali mirno bez vetra…
Odlucili smo da se lagano spustamo do Bg koristeci pogodnosti nizvodne plovidbe. Pricestili smo se, popili kafu, pojeli burek i vec bili u SR.Karlovcima.Uz put je bilo svega, sprdnja i zajebancija kako to vec ide u ovakvom drustvu.
Inace, nikad nismo isli nize od usca Tise pa je to bio dodatni motiv za plovidbu. Svi su bili maksimalno raspolozeni pa je put proticao brzo. Vec smo bili prosli ispod Bescanskog mosta i poznatih cardi kraj Beske.
img
Jedinu pauzu smo napravili na Gardinovacko – Krcedinskoj Adi gde smo morali da stanemo i pogledamo lepote tog ostrva i obavimo malo-veliku nuzdu…
Jedinu pauzu smo napravili na Gardinovacko – Krcedinskoj Adi gde smo morali da stanemo i pogledamo lepote tog ostrva i obavimo malo-veliku nuzdu…
img
Kao sto se vidi ostrvo izgleda kao neki El Dorado, ima svega. Voda se povlacila pa je ostavila mocvarne pejzaze.
img
Zatim smo krenuli dalje, kraj Slankamena, vreme se razvedravalo i postajalo je toplije sto od sunca sto zbog rakije i piva…
Zatim su usledili Usce Tise u Dunav i Surduk. Ovo su bili novi predeli za nas pa smo malo vise obracali paznju na to.
img
Prava divljina, pa Belegis i njegove Ade, Banovci… Inace svo vreme je bila raspolozena atmosfera, uzivanje u laganoj plovidbi i pokoja casica…
Ubrzo se zatim pojavio Beograd u daljini i u 15 casova smo vec bili na marini, sto znaci da smo se spustali 7. sati do BG-a. Tamo nas je cekao Milan, prodavac brodica. Popili smo sa njim koje pivo, obavili primopredaju, platili i verovatno zalili jos jednom.
img
Nismo nesto zurili nazad ali smo hteli da sto vise odmaknemo od BG-a i potrazimo neko mirno ostrvo za nocenje. Krenuli smo oko 17 nazad za NS, znali smo da nas ceka duga uzvodna plovidba ali kao i u dolasku, nismo zurili. Najsretniji je bio novi kapetan Uske, postao je ponosni vlasnik malog brodica. I ova uzvodna plovidba je tekla mirno, veselo i u paru, spojili smo camce i polako u smiraj dana…
img
Pocelo je da se smrkava i negde kod Starih Banovaca smo odlucili da prekinemo plovidbu i nadjemo prigodno mesto za nocenje. Malo smo se pomucili da ga nadjemo jer se Dunav skoro povukao sa obale pa je svuda bilo blato ali nasli smo nesto i pristali. Vezivanje, oblacenje, skupljanje drva, vecera i priprema za noc.
img
Vece je proteklo burno, sedelo se uz vatru, pijuckalo i beskrajno pricalo. Imali smo i goste, isli smo preko u Banovce po Usketovog batu i njegova dva druga koji su nam doneli pogresno gorivo za dalju plovidbu. Ostatak noci se nesecam posto sam medju prvima otpao, kazu da su me i budili i vozili preko da vrate goste ali znate kako se spava kad si premoren…
Ustali smo rano oko 6. malo se ugrejali kraj vatre, znate kako izgleda mamurno jutro, strasno, prezalogajili nesto i oko 7 odlucili da nastavimo plovidbu. Jutro je bilo relativno mirno i lepo, pogodno za plovidbu ali nismo ni slutili sta nas ceka. Taman smo dosli sebi oko 9, kada je pocela jaka kosava, negde kod Belegisa su nas dohvatili takvi talasi da smo se usrali od straha.
img
Sta ces, odlucili smo da nastavimo posto smo culi da ce duvati danima, na 5 metara od obale i polako, jest da nam je vetar duvao u ledja ali su talasi bili preveliki isli smo jedno 3-4km na sat, ponekad i sa tri motora. Imali smo osecaj da je jako zima i morali smo obuci zimsku opremu a u stvari je bilo 17 stepeni. Kako je ljuljalo nismo mogli ni da pijemo nista, ode sve za vrat, skandal, toliko smo bili napeti da je to kasnije preslo u nervozu…
Nismo doziveli ovakve talase na Dunavu a i da jesmo sigurno ne bi plovili po ovakvom vremenu ali neki inat je radio u nama i plovili smo, tacnije milili smo. Morali smo stati u Slankamenu da dospemo goriva posto smo puno trosili zbog ovih talasa, a pumpa na kraj sveta u Novom Slankamenu. Izgubili smo sat i po na ovu avanturu i nastavili plovidbu. Celo vreme smo plovili Sremskom obalom ali kod Krcedina mi se ucini da su preko manji talasi i odlucih da predjemo, kad ono tamo isto pa jos i gore. Negde kod mosta uleteli smo u takve talase da smo par minuta stojali u mestu i tada sam pomislio da pakao stvarno postoji, tako je izgledalo! Jedva smo prosli most i tamo dospeli u neku zavetrinu…
img
Posle Karlovaca su talasi nekako bili manji, ili smo od morske bolesti imali takav utisak. Negde kod Novosadske toplane smo opet presli na Sremsku stranu da bi skratili put i tu smo doziveli zadnje vece talase. Iza te krivine usli smo u zavetrinu i konacno tada, iako je padao mrak, mogli smo da odahnemo. Tako je i bilo, pocela je da se toci rakija i pivo pa cak se i zapevalo. Mire je prednjacio u pjesmi a ostali ga pratili. Negde oko 20:30 smo konacno uplovili u Dunavac po opet malo jacem vetru koji nam je pri pristajanju napravio opet karambol ali smo i taj problem nekako uspeli iz osmog pokusaja da resimo zahvaljujuci sreci koja nas izgleda celog puta pratila. Mire je pri pristajanju zamalo ostao bez Tastine lampe ali Bogovi su umesali prste i uspeo je da je izvuce iz nabujalog Dunavca. Eto, povratak je neplanski trajao dosta duze od planiranog ali sta ces i to je deo plovidbe, vremenski uslovi sa njima se nije igrati…
Zakljucak ovog puta bi mogao biti poduzi ali najvaznije je da smo ostvarili cilj. Nas drug postao je Kapetan, nasa flota bogatija je za jedno plovilo a mi smo doziveli jedno nezaboravno iskustvo, koje ce nam, nadam se, biti od koristi. Ajd uzdravlje!
Kao sto se vidi ostrvo izgleda kao neki El Dorado, ima svega. Voda se povlacila pa je ostavila mocvarne pejzaze.
img
Zatim smo krenuli dalje, kraj Slankamena, vreme se razvedravalo i postajalo je toplije sto od sunca sto zbog rakije i piva…
Zatim su usledili Usce Tise u Dunav i Surduk. Ovo su bili novi predeli za nas pa smo malo vise obracali paznju na to.
img
Prava divljina, pa Belegis i njegove Ade, Banovci… Inace svo vreme je bila raspolozena atmosfera, uzivanje u laganoj plovidbi i pokoja casica…
Ubrzo se zatim pojavio Beograd u daljini i u 15 casova smo vec bili na marini, sto znaci da smo se spustali 7. sati do BG-a. Tamo nas je cekao Milan, prodavac brodica. Popili smo sa njim koje pivo, obavili primopredaju, platili i verovatno zalili jos jednom.
img
Nismo nesto zurili nazad ali smo hteli da sto vise odmaknemo od BG-a i potrazimo neko mirno ostrvo za nocenje. Krenuli smo oko 17 nazad za NS, znali smo da nas ceka duga uzvodna plovidba ali kao i u dolasku, nismo zurili. Najsretniji je bio novi kapetan Uske, postao je ponosni vlasnik malog brodica. I ova uzvodna plovidba je tekla mirno, veselo i u paru, spojili smo camce i polako u smiraj dana…
img
Pocelo je da se smrkava i negde kod Starih Banovaca smo odlucili da prekinemo plovidbu i nadjemo prigodno mesto za nocenje. Malo smo se pomucili da ga nadjemo jer se Dunav skoro povukao sa obale pa je svuda bilo blato ali nasli smo nesto i pristali. Vezivanje, oblacenje, skupljanje drva, vecera i priprema za noc.
img
Vece je proteklo burno, sedelo se uz vatru, pijuckalo i beskrajno pricalo. Imali smo i goste, isli smo preko u Banovce po Usketovog batu i njegova dva druga koji su nam doneli pogresno gorivo za dalju plovidbu. Ostatak noci se nesecam posto sam medju prvima otpao, kazu da su me i budili i vozili preko da vrate goste ali znate kako se spava kad si premoren…
Ustali smo rano oko 6. malo se ugrejali kraj vatre, znate kako izgleda mamurno jutro, strasno, prezalogajili nesto i oko 7 odlucili da nastavimo plovidbu. Jutro je bilo relativno mirno i lepo, pogodno za plovidbu ali nismo ni slutili sta nas ceka. Taman smo dosli sebi oko 9, kada je pocela jaka kosava, negde kod Belegisa su nas dohvatili takvi talasi da smo se usrali od straha.
img
Sta ces, odlucili smo da nastavimo posto smo culi da ce duvati danima, na 5 metara od obale i polako, jest da nam je vetar duvao u ledja ali su talasi bili preveliki isli smo jedno 3-4km na sat, ponekad i sa tri motora. Imali smo osecaj da je jako zima i morali smo obuci zimsku opremu a u stvari je bilo 17 stepeni. Kako je ljuljalo nismo mogli ni da pijemo nista, ode sve za vrat, skandal, toliko smo bili napeti da je to kasnije preslo u nervozu…
Nismo doziveli ovakve talase na Dunavu a i da jesmo sigurno ne bi plovili po ovakvom vremenu ali neki inat je radio u nama i plovili smo, tacnije milili smo. Morali smo stati u Slankamenu da dospemo goriva posto smo puno trosili zbog ovih talasa, a pumpa na kraj sveta u Novom Slankamenu. Izgubili smo sat i po na ovu avanturu i nastavili plovidbu. Celo vreme smo plovili Sremskom obalom ali kod Krcedina mi se ucini da su preko manji talasi i odlucih da predjemo, kad ono tamo isto pa jos i gore. Negde kod mosta uleteli smo u takve talase da smo par minuta stojali u mestu i tada sam pomislio da pakao stvarno postoji, tako je izgledalo! Jedva smo prosli most i tamo dospeli u neku zavetrinu…
img
Posle Karlovaca su talasi nekako bili manji, ili smo od morske bolesti imali takav utisak. Negde kod Novosadske toplane smo opet presli na Sremsku stranu da bi skratili put i tu smo doziveli zadnje vece talase. Iza te krivine usli smo u zavetrinu i konacno tada, iako je padao mrak, mogli smo da odahnemo. Tako je i bilo, pocela je da se toci rakija i pivo pa cak se i zapevalo. Mire je prednjacio u pjesmi a ostali ga pratili. Negde oko 20:30 smo konacno uplovili u Dunavac po opet malo jacem vetru koji nam je pri pristajanju napravio opet karambol ali smo i taj problem nekako uspeli iz osmog pokusaja da resimo zahvaljujuci sreci koja nas izgleda celog puta pratila. Mire je pri pristajanju zamalo ostao bez Tastine lampe ali Bogovi su umesali prste i uspeo je da je izvuce iz nabujalog Dunavca. Eto, povratak je neplanski trajao dosta duze od planiranog ali sta ces i to je deo plovidbe, vremenski uslovi sa njima se nije igrati…
Zakljucak ovog puta bi mogao biti poduzi ali najvaznije je da smo ostvarili cilj. Nas drug postao je Kapetan, nasa flota bogatija je za jedno plovilo a mi smo doziveli jedno nezaboravno iskustvo, koje ce nam, nadam se, biti od koristi. Ajd uzdravlje!