Ne znam odakle da počnem. Godinama u nazad, često smo prolazili pored njega, komentarisali, maštali… Bilo je i ranijih pokušaja da dodjemo u posed istog ali nije bilo sudjeno, do sada.
Pre nekog vremena ( malo posle nove godine ) mi je Madjar ubacio crva da Vir može jeftino da se kupi i "ajde da zovemo Viliku" i zvali smo ga ali on je sa cenom bio van našeg ranga, pogotovo što je Vir, bar spolja bio u poprilično lošem stanju. Ubrzo posle toga, zima je uzela maha, temperature su bile i -28o tako da se dunavac lepo zaledio, taman za šetnju. Moj kum, koji je uvek inpiracija za trgovinu, me nagovori da se prošetamo po ledu i vidimo vira. Izbliza ovaj put. Led je bio dovoljno čvrst, prišli smo i videli da to i nije tako loše. Ipak, odustanem tada. Bilo je raznih kombinacija potom ali ništa realno. Taman kada smo ( Bane i ja ) rešili da sačekamo, javi se Madjar i kaže da ga je zvao Vilika i da prodaje ladju, i prilično je hitno. Eto meni jeda opet … Nisam želeo da budem lešinar ali sam ipak zamislio cenu koja je dosta niža od njegove, mislim da je to poprilično povoljno. Dogovor da se nadjemo u subatu ujutru je pao i konzorcijum se naravno okupio. Od prisutnih su bili Kum, Bane, Takač, ja -naša ekipa a sa protivničke Vilika i neka dva delegata. Posle kraćeg obilaska, konstatujemo da je unutrašnjost zapuštena ali suva i bez značajnije rdje. Raspored je klasičan, meni odgovara. Ima vozački WC ( ispod vozačkog sedišta ) i prostranu kuhinju. Motor ( koji me nije posebno zanimao ) je bio stvarno dobar ali precenjen. Mi razgledamo, vilika sedi u spavaćem delu i ne izlazi a delegati na terasi. Hrabro sam se odlučio da udjem u spavaću sobu kod vilike, računam ako me otera u q..c valjda me neće ispičkati. Predlog mu se naravno nije dopao ali kad sam predložio da izvadi motor, primetio sam promenu. Priznajem, i ja sam se malo uplašio " šta ako pristane", nisam računao na to, došli smo više da vidimo ali… Našli smo zajednički jezik, dogovorili se. Sad nema nazad. Branko je bio zatečen, kao i kum uostalom, a ja nisam znao šta osećam. Ovo je ispunjenje mog sna, nisam bio siguran da sam spreman. Osećanja su pomešana ali podrška prijatelja nije izostala. Kum je žurio ( ali smo se čuli kasnije bar 6-7 puta ) Branko kao sa kruške da je pao, zadovoljan ali zatečen. Redom sam se čuo sa svima koji su upleteni u priču, Helena me je podržala ( što je najbitnije ), Mića se obradovao, kao i Bugar, a Uške nije iz moje poruke razumeo šta se dešava, pita " ONAJ vir, vilikin ?", šta ćeš više, meni srce puno. Kada mi je Aponja potvrdio da je dobar posao, to je bila još jedna potvrda odluke. On nema problem da kritički posmatra ladje koje je pravio ako nisu održavane kako treba. Gledam slike, i ne mogu da verujem. Ovo je stvarno. Sada mi već imamo 4 prave ladje + jedan pravi čamac, niko nije kupio u gotovom stanju i zato Mića ovo zove Uradi sam klub. Tako je to, imamo više ljubavi nego para ali i dovoljno upornosti.
A sada evo i slike, ponovo 🙂
