Noć je protekla dosta mirno iako smo se gurali a kiša padala skoro stalno. Vetar je bio blag pa nismo imali nikakvih problema sa zakišnjavanjem, pomeranjem čamca ili tako nešto… Dogovor je bio da ustanemo do pola 6, a do 6 da krenemo.
Naravno, umor je učinio svoje pa smo se malo razvlačili ujutru skoro do 6. Onda smo ojačali nosač pomoćnog motora i ponovo pokušali da upalimo Ušketovu 4-ku. Na žalost, nije proradila tako da smo tek oko 7.10 krenuli dalje, samo sa Hondom. Tek kada sam posle nekog vremena video kilometre na Dunavu, shvatio sam da smo mi noćili dosta pre željenih 1199. Posle kada sam skidao logove sa Garmina video da je 1197. Da objasnim, navigacija koju smo koristili je klasičan Garmin Nuvi 768, za kola. Zahvaljujuci sjajnim kartama, veoma je koristan na Dunavu, Savi, Tisi i ostalim plovnim putevima. Ali, ovaj uređaj ne može da prikaže kilometre, koji postoje uneti u mapu. Zato smo se na putovanju morali oslanjati na table sa kilometrima.
Jutro je bilo tiho i tmurno, opet bez vetra, nije ni čudo što nam se spavalo. A povremena kišica je samo dolivala i podgrevala našu pustolovinu. Kafu, doručak i sve ostalo smo obavili u vožnji.
Nekako smo izračunali da smo u Sidru kod Beščanskog mosta u 12.30h. Tamo su nam doček najavili Toza i Steva, sa novom 4-kom. Bili coinstarlocation.com smo hrabri, pa smo se nadali da će nam dodatni motor povećati brzinu i da ćemo stići u Novi Sad pre mraka. A sreća prati hrabre…
Svakim kilometrom, kako smo se približavali Sidru bilo je sve vedrije i sunčanije. Plovili smo levom obalom, pored Belegiša, Surduka, Starog Slankamena i ušća Tise, pored ostrva Janda, Krčedinske ade… Skoro cela ta leva obala je veoma strma, kao da je Dunav odsekao deo padina Fruške Gore. Sa druge, desne strane nam se otvarao pogled na ravni Banat. Pošto nam je brzina bila veoma važna, vozili smo tik pored obale da izbegnemo jak vodeni tok. Time smo rizikovali da naletimo na neki sprud, špor, potopljeni brod ili neko drvo. Na našu sreću to se dogodilo samo 2 puta, bez većih posledica. Jednom na velikom kamenu kod Jande (pri kamen kada se dolazi od Slankamena uzvodno) i kod Novog Sada između Duge i Mosta Slobode, kod fakulteta kada je 4-ka “štucnula” ali nastavila da radi (posle smo videli da fali mali deo elise 🙂 ).
Elem, treba napomenuti da smo do Krčedinske Ade imali jako lepu brzinu i prolazno vreme. Kada smo ugledali most i ulaz u Gardinovački dunavac imali smo trilemu kojim putem da plovimo? Plovni put Dunava je uz Gardinovački dunavac i najkraća putanja bi nam bila da smo prešli na drugu obalu (u plovni put) i onda pre mosta opet ga presekli na levu stranu. Druga varijanta je bila da nastavimo da pratimo levu obalu koja na tom mestu ulazi duboko u Frusku Goru te se pravi dosta veliki okolni put. Ja sam ipak prelomio da nastavimo pravo i idemo između ta dva puta, pored vodenog toka i daleko od obale, ali što kraćom putanjom. Ispostavilo se da smo tu išli oko 5 km/h :-). Taman da na Sidro stignemo oko 12.40 i izgubimo pravo da nas Steva časti!
Doček i ceo ugođaj u Sidru je bio na “nivou”, sve sa malim pivom. Sledeći put nosimo manjerku i jedemo čorbu ispred prodavnice. Steva je i dalje odbijao da popije nešto a pritom se nećkao hoće li sa nama ili kopnom sa Tozom. Brzo smo ga prelomili, namontirali 4-ku, zamenili rezervoar za Hondu (koja je do tada trošila neverovatne ~2 litre na sat!) i krenuli za Novi Sad po suncu i jako lepom vremenu. Znači ostalo nam je poslednjih 25km i imali smo nešto manje od 4 sata dnevnog svetla. Ambiciozno ali sa ispravnom Tomos 4-kom, brzina postaje relevantna 🙂 .
Pala je stručna vozačka obuka za novo člana posade i kilometri su se samo nizali…
A i godišnja doba! Prvih 10-tak kilometara sunce i nirvana. Onda pljusak kod Karlovaca, pa opet razvedravanje kod Petrovaradina. Scene sunčanih zraka posle kiše, duge i sve ostalo su se sjajno nadovezali na naše veselo raspoloženje. Svi smo već bili sigurni da će ova lepa pustolovina biti vrhunska i bez greške do samog kraja putovanja.
Na kraju umalo da zaboravimo da jedemo! I da počastimo Stevu sa Sremačkim suvotinjama i pogačicama iz Sidra (koje nam je ljubazni konobar spakovao). A Novi Sad je bio sveže okupan, tvrđava uvek spremna za još koju sliku. Motori su zaslužili jednu zajedničku udarničku sliku. I Most Slobode i Štrand su posle ove kiše izgledali nestvarno. Ovi oblaci su se nadovezali na moj utisak da se završava jedna gotovo rajska priča i počinje surova realnost!