Ideje, planovi crteži… Å ta da radim sa ovim, kako ovo? Daleko od toga da je bilo ono lako ćemo, ali nisam se uplašio ni posla ni odgovornosti. A promašaji su mogući. I realni. Znao sam da sam mogu dosta toga (uz pomoć prepisivanja) ali…
Opet da počnemo priču iz početka (nešto mi se često ponavlja ovo).
|
Ovako je to izgledalo kada sam ga kupio. Znači korito bez egija, sa nadgradnjom i puno prozora… Nije baš obećavajuće? A šta sam ja Želeo?
Ovako, brod mora da me sluŽi narednih nekoliko godina, i mene i moju buduću porodicu, znači kabina sa tri leŽaja, WC, kuhinja, kvalitetan vanbrodski motor.
|
 |
 |
Ovo je plan osnove.
Prednji bunker je potpuno odvojen od kabine i može mu se prići samo sa palube.
Kao što se vidi na samom ulazu su WC i kuhinja a posle njih je soba sa leŽajevima. Dosta rasprava i polemike sam imao oko vozačkog mesta. Pošto je brod predviđen da ima visoku kabinu, stajaću gotovo celom duŽinom (140 cm kod bunkera), veliko je pitanje šta sa vozačem. Moja ideja (kao na slici) ima veliku manu – preglednost. Toga sam u startu bio svestan, posle malo i uplašen ali sam ipak prelomio i rizikovao. Da li će tu biti problema pokazaće vreme.
Ono što se standardno kod nas na Dunavu viđa je kapetan negde zavučen a svi ostali na terasi uŽivaju. Tako je kada si sam, sa porodicom ili sa društvom.
Kao što rekoh zbog prvog projekta (koji se meni svideo), i mog insistiranja da kapetan bude na terasi krov na terasi je morao da bude bar 30cm viši od najvišeg krova kabine. Tu sam onda dobio veliku visinu, po zakonima fizike preveliku zbog stabilnosti broda. Zato sam se odlučio za lagan krov i podizanje poda na terasi. Tako sam dobio prostor između poda i dna broda. Tu sam odlučio da stavim rezervoar za pijaću vodu.
|
|
Na ovaj crtez treba dodati platformu od 90cm nazad gde se postavlja motor.
Još jedna ideja je da stavim rezervoar za gorivo napred u box. Taj benzin nazad pored ljudi, cigare… presipanje smrad… to sam hteo da izbegnem.
|
 |
Što se tiče samog rada, plan je da sve što mogu radim sam. Od samog starta sam rekao NE varenju i angaŽovao profesionalnog varioca Braneta (Anninog ujaka). Čovek je penziji, hteo je da radi i dogovor je postignut.
Isto tako, za svaku svoju ideju sam Želeo stručno mišljenje. I njega sam našao zahvaljujući svojim prijateljima Mađaru i Bugaru. Aponju. Ni manje ni više. Apić Ratomir je najpoznatiji brodograditelj na Dunavu. Na Žalost više ne pravi brodove ali svi njegovi brodovi (a ima ih mnogo) svaki dan plove Dunavom i još dugo će. Čovek je što se tiče brodova i Dunava posebna liga. Postoje dobri, loši majstori, ovakvi i onakvi i postoji Aponja! Inače je veliki stručnjak za parne kotlove, grejanje…
Sećam se anegdote kada sam razmišljao da kupim ovaj brod, zamolim Aponju da ode sa mnom da pogleda, da da stručno mišljenje. Pričamo sa Brankom (vlasnikom) i ja ga pitam jel ima neki projekat po kome je radio, on ko iz topa: “Kakav projekat, ko još na Dunavu ima projekat osim Aponje”. Aponja se samo nasmejao, a ja sam jedva izdrŽao da ne puknem od smeha.
Veliku sreću sam imao što je pristao da mi pomogne. Ogromnu. Elem… Biće još priče o Aponji..
Onda je počelo crtanje, kupovina flahova. Radovi su zvanično počeli 3. Aprila 2009.
